Gost redakcije Kapitena: Zoran Tošić Bambi

Fudbalska reprezentacija Srbije - Dok se naša reprezentacija nalazi na kontrolnoj turneji u Centralnoj Americi, jedan od reprezentativaca Zoran Tošić Bambi, u razgovoru za Kapiten, otkriva zbog čega je bio sprečen da se odazove pozivu selektora Radovana Ćurčića.

Kako je Bambi rekao, u meču protiv Trabzona obnovio je povredu levog kolena, zbog čega mora na operaciju koja je zakazana za ovu nedelju.

Zoran Tošić Bambi je uoči odlaska na hirurški zahvat u Minhen, nekoliko dana proveo u krugu porodice i prijatelja u rodnom Zreanjaninu gde nam je i otkrio o kakvoj povredi je reč, odnosno podsetio da je iz stvarnih razloga morao da odbije poziv za prijateljske mečeve protiv Meksika i Hondurasa.

Bambi nam je takođe ispričao o svojim nastupima u moskovskom CSKA, kako je debitovati u Ligi šampiona, ali i o tome koji su svi razlozi za kiks reprezentacije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2012. godine.

U pojedinim medijima spominjalo se vaše ime povodom odbijanja poziva za prijateljske mečeve srpske reprezentacije protiv Meksika i Hondurasa. Koji su razlozi zbog kog ste bili primorani da ne prihvatite poziv selektora Ćurčića?

Na meču Lige šampiona protiv Trabzona pre dve nedelje, osetio sam isti bol u kolenu kao prošle godine kada sam stigao u CSKA. Zbog te povrede sam pauzirao mesec dana, ali sam uspeo da je izlečim posebnim terapijama i sve do sada nisam osetio bol. To je neugodna povreda meniskusa i hrskavice kolena i uz konsultaciju sa lekarima, morao sam da pristanem na operaciju. Biću operisan do kraja nedelje i onda me očekuje pauza od 6 do 8 nedelja, tako da nisam odbio poziv zato što sam “uvređen“ kako su pojedini mediji pisali, pošto idem na neizbežnu operaciju kolena.

Do kraja ovog dela sezone CSKA ima još četiri utakmice, mislite li da je ovo pravo vreme da rešite tu hroničnu povredu?

U prvi mah nisam pristao da me operišu, želeo sam da odem na istu terapiju kao prošli put, ali to bi samo značilo produžavanje i odlaganje problema, a ne i rešenje. Mislim da je pametan trenutak da sada rešim ovu situaciju zato što do kraja jesenjeg dela sezone imamo još po dva meča u prvenstvu i Ligi šampiona, a zatim sledi pauza do 10. januara. Ta četiri meča svakako ne bih mogao da igram, tako da ako za ovako nešto postoji pravi trenutak, onda je to sada.

Nastavak sezone za vas praktično počinje tek u februaru, koja su vaša očekivanja nakon povratka?

Nadam se da će me u februaru dočekati novi mečevi u Ligi šampiona. Trenutno zauzimamo drugu poziciju u grupi i sledeći meč protiv Lila na našem stadionu je definitno ključan za nas, jer ukoliko pobedimo, a Trabzon izgubi od Intera, mi smo u osmini finala. Ukoliko se to ne desi, imaćemo težak zadatak u poslednjem kolu na “Đuzepe Meaci“ protiv Intera. Želja svih nas je naravno da ostanemo u najelitnijem fudbalskom takmičenju.

Vi ste ove godine debitovali u Ligi šampiona u remiju protiv Lila (2:2)  kada ste asistirali i kada vas je stativa sprečila da donesete pobedu svom timu. Kakav je osećaj igrati u ovom takmičenju?

Liga šampiona je definitivno posebno takmičenje i drugačije je nastupati na tim mečevima, nego u bilo kojim drugim. Ritam utakmice je neverovatan, intenzitet visok tokom svih 90 minuta i nema slabih protivnika. Na sreću, imao sam prilike da igram slične mečeva, pa mi nije bio problem da se prilagodim tempu i načinu igre, ali moram priznati da nije lako.

Da li to znači da ste i svojom igrom zadovoljniji ove sezone u odnosu na prošlu, debitantsku u CSKA?

Ovu sezonu sam odlično počeo, postigao tri gola, ali su me sitne povrede sprečile da uđem u kontinuitet. Taman kada sam ulazio u ritam, zadesila bi me neka sitna povreda zbog koje nisam odigrao jednu ili dve utakmice i to bude dovoljno da me izbaci iz ritma, a možda i iz postave. Trener Slutski očigledno ima poverenja u mene, na mojoj poziciji sam bio najstandardniji i mogu reći da sam više bio zadovoljan minutažom, nego svojim partijama.

U ruskoj Premijer ligi zauzimate drugo mesto sa dva boda manje od Zenita. Na proleće vas očekuje novi format takmičenja, tačnije još 14 kola sa ekipama koje su u ovom delu među prvih osam na tabeli. Da li je ipak titula u prvenstvu veći prioritet od Lige šampiona?

Kao i u svakom drugom klubu, titula u nacionalnom prvenstvu je prioritet broj jedan. Liga šampiona je specifična i bitna i iz nekih drugih razloga i tu može i ne mora da zavisi sve od nas. Ruska liga je zato duga, pogotovo ove sezone kada se posle prvog kruga tabela deli u plej-of i plej-aut, tako da na proleće igramo samo sa timovima do osmog mesta na tabeli. Zenit nam beži dva boda i čeka nas zanimljiva, duga borba, novih 14 mečeva u trci za titulu.

Koliko je dolazak Samjuela Etoa doprineo važnosti i kvalitetu ruske lige, odnosno koliko je ruski “Mančester siti“ – Anži bitan za razvoj lige i tamošnjeg fudbala?

Anžija upravo upoređuju sa Sitijem pošto i oni pokušavaju da urade sličnu stvar kao “građani“. Ipak, Anži bi mogao da ima veliki problem, pošto je po pravilu ruske lige, na terenu u svakom trenutku neophodno imati minimum pet domaćih fudbalera. Njima je do sada bilo lakše da nađu kvalitetne strance, nego domaće fudbalere, ali s obzirom na budžet kojim raspolažu, logično je da će moći da nađu rešenje i za to. Anži je tek na putu da nešto doprinese, videćemo šta će se do kraja desiti, jer to najviše zavisi od ljudi koji vode klub.

U poslednje vreme u Srbiji je neizbežna tema bila ispadanje iz kvalifikacija za EP 2012. Nakon odličnih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo sa Radomirom Antićem, došli smo do potpunog pada sa Vladimirom Petrovićem, kako vi gledate na to?

Sve je krenulo nizbrdo odlaskom selektora Antića. Fudbalska javnost je bila uz njega, bojkotovali su Fudbalski savez, ali jedini način da pokažu svoje nezadovoljstvo bio je da zvižde reprezentaciji, odnosno nama fudbalerima, čiji je zadatak samo da igramo. Zatim je došla Đenova, kiks protiv Estonije i nismo uspeli da se povratimo. Selektor Petrović je imao svoju viziju u koju je verovao, ali očigledno da nismo imali rešenje da igramo na onom nivou koji je bio potreban da se plasiramo na Evropsko prvenstvo.

Po vašem mišljenju, koji je bio konkretan problem za ispadanje iz kvalifikacija?

Ponajviše je bio problem u povredama i lošoj formi igrača. Ako već želite da poredite prošle kvalifikacije sa ovim, onda uzmite u obzir i u kakvoj su formi bili tadašnji ključni igrači. Krasić je bio glavni igrač CSKA, zbog čega ga je kupio Juventus, ali je posle prvih nekoliko meseci pao u igri. Lane Jovanović je blistao u Standardu, pogađao odakle je hteo, i zbog toga ga je kupio Liverpul u kom nije uopšte igrao. Zatim, Nikola Žigić, koji je takođe zbog sjajnih igara završio u Birmingemu, ali je isto imao nedovoljnu minutažu. I za kraj, setite se šta je Deki Stanković uradio te godine sa Murinjovim Interom, a vidite sadašnji Inter, još je jesenji deo gotovo ceo propustio zbog povrede. Za sebe sam isto rekao da sam bio bolji prošle sezone, ali verujete da je u datom trenutku, svaki igrač pružio svoj maksimum. Ukoliko neko misli da ovo nije najbolje što Srbija ima, onda neka igra taj neki bolji tim.

Mislite da i u takvoj situaciji Srbija ne može da bude ispred Estonije?

Što se mene tiče, Srbija ima tim koji mora da se plasira na svako veliko takmičenje, ali nažalost spletom mnogih nesrećnih okolnosti, a najviše zbog povreda i slabe forme pojedinaca u presudnim mečevima, nismo uspeli da odemo u Poljsku i Ukrajinu. Vidić i Stanković su došli neposredno posle oporavka od povreda na mečeve protiv Italije i Slovenije, kada prethodno nisu igrali dva meseca. Vidić je preuzeo odgovornost protiv Slovenije, ali nije pogodio i to ne znači da nije želeo ili da se manje zalaže kada igra za Srbiju. To su obične gluposti.

Ako je već bilo tako, zašto su morali po svaku cenu da se forsiraju igrači u slabijoj formi, Sulejmani i Tadić su mogli da budu osveženje?

Stvari u fudbalu jednostavno ne funkcionišu na taj način. Sulejmani i Tadić zaslužuju da budu deo reprezentacije, kao što sam uostalom i ja zaslužio kada je došao Antić, ali ni ja nisam igrao mnogo. Postepeno sam ulazio u ekipu i uklapao se. To što neko zablista u nekom trenutku, ne znači da će to uspeti i u reprezentaciji. Tadić i Sulejmani zaslužuju poziv i da dobiju šansu u prijateljskim utakmicama da se nametnu. Nije dobro ni za reprezentaciju, ni za njih da odjednom budu bačeni u vatru. Zamislite šta bi bilo da tada podbace i oni i reprezentacija.

Mislite da su prijateljske utakmice kao protiv Meksika i Hondurasa dobra prilika da se uigraju neki novi igrači?

Ove utakmice su bitnije za to, nego da li ćemo se mi vratiti pobedom. Izgubili smo od Meksika, protiv Hondurasa bi možda mogli da dobiju šansu neki novi igrači da vidimo čime raspolažemo. Raduje me povratak Kačara, videlo se da mu je značio povratak u tim i mislim da će nam on doneti agresivnost u veznom redu. Rezultati u ova dva meča su manje bitni od testiranje i uigravanja novih ideja i igrača.

Kako gledate na odlazak pomenute dvojice reprezentativnih kapitena, Stankovića i Vidića?

Stanković je u reprezentaciji od 1998. godine i celu svoju karijeru je posvetio reprezentaciji i veoma mi je žao što nas je napustio. Mislim da je još mogao da doprinese svojim iskustvom, ali u potpunosti razumem i poštujem njegovu odluku, pošto nekada morate znati kada treba da se povučete. Što se Vidića tiče, iznenadio sam se njegovim odlaskom i mislim da smo izgubili mnogo. On je naš najbolji fudbaler i kada je bio na terenu ekipa je osetila sigurnost i tačno se videlo da je drugačije kada on ne igra. Povlačenje iz reprezenatacije je njegova odluka i verovatno je imao razloge zbog kojih je odlučio da se povuče.

I za kraj, da li pratite dešavanja u Jelen Superligi i mislite li da i vaš Zrenjanin kao nekadašnji veliki fudbalski grad zaslužuje da ima svog predstavnika kao što imaju Kragujevac, Užice i Subotica?

Zrenjanin je uvek bio prepun talenata i svi dobro znamo da je u mlađim kategorijama nekadašnji Proleter bio često ispred Vojvodine. Mislim da je Zrenjanin pravi fudbalski grad i da zaslužuje svog predstavnika u eliti, ali nažalost sada je situacija drugačija. Da sam zaboravio na te talente, ne bih ni otvarao fudbalsku akademiju u gradu. Naša akademija ima zadatak da jednog dana ponovo vrati Zrenjanin gde mu je mesto, ali smo za sada tek na početku i potrebno je mnogo vremena i rada da bismo došli do toga.

(Foto: b92.net, pressonline.rs)