Miloš Subotin

Krenuti na utakmicu nije isto što i uključiti televizor. Čekati red na blagajni nije isto što i čekati da prođu reklame. Sedeti na tribinama stadiona ili dvorane nije isto što i sedeti u fotelji kod kuće. Čekati da igrači izađu na teren nije isto što i čekati da vidite sastav tima na ekranu. Osetiti huk posle gola, koša ili poena nije isto što i pojačati televizor. Otići sa stadiona ili dvorane nije isto što i prebaciti na drugi kanal.

I u vašem mestu se događaju velike sportske pobede, tragični porazi, majstorski potezi. Njih stvaraju ljudi koji žive pored vas, i čine to za vas. Takozvani “mali“ klubovi ponekad prave velike sportske priče. Ti klubovi zaslužuju da se o njima priča, i to je glavni motiv koji me pokreće da, iz nedelje u nedelju, prisustvujem njihovim utakmicama. Tamo bih voleo da sretnem i vas.

Gledanje u ekran možemo da ostavimo za posle utakmice. A onda se vidimo ovde, da razmenjujemo utiske i mišljenja.

Nenad Smiljanić

Odrastali smo u teškim vremenima, ni igračke nismo imali, međutim prvi predmet oko sebe koji sam pojmio bila je lopta. Uz nju sam odrastao, a gledao sam šta sa njom rade Majkl, Dražen, Diki, Sale, Peđa, Bodiroga… Oni su bili jedini na televiziji kojima sam se radovao. I logično da svako pomisli ˝Hoću i ja ovako˝, ali ne može, zato su oni posebni. Ali mogao sam da ostanem blizu, da živim u njihovom svetu, da pratim njihove mečeve, da prepričavam njihove podvige. I eto ga. Prvi kontakt sa novinarstvom.

Kasnije sam imao čast da sudim utakmice onima kojima su ovi od malopre idoli. Jedinstveno iskustvo. I posle završenog faksa evo me danas na projektu kapiten.rs, tako ga nazvasmo. Mi se budimo i ležemo uz sport. Zadovoljstvo je što naša saznanja delimo sa drugima uz želju da još više popularizujemo ovu najpopularniju stvar u Srbiji. Ja bih želeo da oni mladi i oni koji takođe ležu i bude se uz sport, o onima  prvim pomenutim čitaju, slušaju i gledaju na kapiten.rs. Jer svaka dobra ekipa ima dobrog kapitena.

Milovan Longinov

Konačno je došao i taj dan. Pre spavanja dobro smo stisnuli već potrošeni marker kako bismo ga 1400. i neki put iskoristili za poslednji “X“ na kalendaru. Više ne moramo da brojimo još koliko ćemo puta morati da spavamo do početka tog turnira. Sada sledi naša sreća, kao ona iz doba kada smo kao mali odgledali crtani i molili boga da se na ekranu još jednom pojavi lav što zija za početak sledećeg, pa ne moramo još na spavanje. Zato sačuvajmo nešto samo za nas. Nemojmo se mučiti da ih ubeđujemo da fudbal odavno više nije na listi sekundarnih, već uveliko pri samom vrhu na lestvici primarnih životnih stvari. Kreće ono što smo čekali od 29. juna 2008. godine. Kreće ono što neće biti onako kako smo mislili. Kreće ono što je veliko i čemu se radujemo čak i kada tamo nema nas. Kreće ono što je veće od sveta.

Budite uz nas i pratite zajedno sa nama Evropsko prvenstvo u fudbalu. Kapiten.rs je mesto gde se okuplja najbolja ekipa.