Eh, da i mi imamo Luk(u) i prave strel(c)e…kako bismo samo pevali!

Bubamarom u 90 – Prvi deo grupne faze takmičenja Evropskog prvenstva opravdao je sva moguća očekivanja i mislim da nam ništa nije zafalilo – sramotno ispadanje jednog od favorita i to bez ijednog osvojenog boda, iznenađenje autsajdera, Nemci nas ne izneveriše – tri od tri, Italijani se opet provukoše, na veliku žalost komšija, ali i svih onih koji su smeli naglas da priznaju da su Hrvati zaslužili da budu među osam. A da, a i sudije opet (dokle više) zatvoriše oči…

Sveukupan utisak svih nas koji volimo te 22 budale je da su ispunjena sva naša očekivanja, i pozitivna i negativna.

Kod nas, iz ne znam kog razloga, jos uvek kod mnogih važi ono “samo da komšiji crkne krava“, pa makar i mi ne pili mleka i ne jeli sira dokle god to ne može ni on. Ili što bi rekli mnogi u proteklih nekoliko dana “čak da ti bude žao i Hrvata“ ili malo simpatičnije “sramota me da priznam, ali posle onog što sam video, navijao sam za njih“.

U prvi, ali i u drugi i svaki sledeći mah, ma koliko većinska grupa nas okretala glavu i grohotom se podsmevala njihovom ispadanju, najjači utisak posle ove faze definitivno su ostavile komšije sa one obale Dunava. Hrvati su ubedljivo najbolja ekipa koja je ispala iz grupne faze takmičenja, a da budemo realni igrom protiv Iraca i drugim poluvremenima protiv Italijana i Španaca pokazali su mnogo više od polovine ekipa koje su prošle dalje.

Predvođeni definitivno najboljim pojedincem u grupnoj fazi takmičenja Lukom Modrićem, Hrvati su uspeli da ispariraju aktuelnim svetskim i evropskim prvacima što je retko kome pošlo za rukom u poslednjie četiri godine. Možda statistika to ne pokazuje, ali znate već šta novinari misle o statistici. Španci su imali više paseva u igri, šuteva ka golu, dominirali su u polju, ali za 90 minuta ne pamti se kada su manje stvorili onih pravih prilika, na primer kao onu Rakitićevu iz 57. minuta.

Sumnjive odluke sudija kod mogućih jedanaesteraca, da li je bio ofsajd ili ne, to takođe, sada kada je sve prošlo, nije toliko važno. Iako po pravilima to nije bio ofsajd, jer Navas svojom pozicijom nije učestvovao u akciji, a kada je Inijesta primio loptu to je već sledeća akcija…

O toj selekciji svakako da najviše treba da razmišljamo s obzirom na to da se sastajemo u predstojećim kvalifikacijama za Mundijal 2014. Siguran sam da nas je svašta zasvrbelo kada smo videli kako odgovaraju na španski sistem, na koji mi nismo mogli čak i kada u timu nisu imali Barsine igrače. Svakako da ovo poređenje nikako nije relevantno, jer ipak je to bio naš debi sa ovom selekcijom i Sinišom na klupi, a oni su sa Bilićem već pet godina, ali sam siguran da se većina nas uplašila dok je gledala kako su se Hrvati borili kao jedan i kako su sa ponosom predstavljali svoju zemlju i pevali svoju himnu(?!).

Ovo zapažanje svakako ni ne znači da mislim da će nas Hrvati razbiti, jer uvek postoji opcija da će protiv nas pre izgoreti u želji, već je ovo upozorenje našem selektoru da će pred sobom najtežeg protivnika na putu do Brazila imati upravo u komšiluku. O njihovim navijačima, zaista ne treba trošiti reči, siguran sam da se nijedan normalan čovek ne bi ponosio takvim postupcima, pa sve da mu je u toj “reprezentativnoj“ ulozi bio i najrođeniji, tako da ćemo ostati isključivo na fudbalskim temama.

Italijani su prošli dalje na svoj način, međutim tu ne mislim na onaj njihov uobičajeni religijski prefiks “defanzivno“, već na onaj da “oni uvek nekako prođu“. Za razliku od mnogih drugih ekipa od kojih se očekivala veća ofanziva, npr. Engleza, Italijani su ovog puta pokazali želju da napadnu.

Uoči poslednjeg kola, u svom stilu napravili su ogorman pritisak na Špance i Hrvate da su ovi kojim slučajem u najregularnijoj utakmici remizirali 2:2 možda bi i u zatvoru završili.

Jedan od pozitivnijih utisaka ostavio je zasigurno i Kristijano Ronaldo. Zvezda Reala izluđivala je odbranu Holanđana, a nesretnom Van der Vilu nakon te utakmice dvostruko je pala cena na tržištu, kao onomad Majkonu kada je kaskao za Bejlom i kada su ga na kraju tekme pitali zašto nije poslao poruku da neće doći na utakmicu.

Ronaldo je dao dva i mogao je komotno da postigne još toliko golova s obzirom na igru Holanđana. Na njegovu sreću, nakon vidne frustracije posle prva dva meča i izjave o Mesiju (?), Kristijano je zaslužio da odahne od kritičara. I više od toga, jer mislim da nikada nije odigrao tako dobro za svoju selekciju.

U drugoj utakmici u lažnoj grupi “smrti“ zahvaljujući uvelim “lalama“, Nemci su odigrali nemački i jedini osvojili maksimalnih devet bodova i samo ludak ne bi priznao da u ovom trenutku nisu glavni favoriti za osvajanje trofeja. Ovog leta zaista deluje da je došao konačno i njihov red i da imaju dovoljno samopouzdanja i mentalne snage da zaborave prethodne poraze od Španaca. Ipak, o tome je još uvek rano govoriti, jer pitanje je kako će Španci izgledati ako za koji dan podignu ritam i formu (a možda i finale ne bude repriza od pre četiri godine).

Grupa D predstavila je možda i najružniji fudbal u istoriji evropskih šampionata. Francuzi su odigrali kao svet trećinu utakmice protiv Ukrajine, protiv Engleza – plač majke božije, dok protiv Šveđana – nisam siguran da su to na terenu uopšte i bili oni.

Englezi su se takođe protiv Francuza takmičili ko će biti gori, protiv Šveđana se provukli zahvaljujući majstorijama Volkota i Velbeka, a protiv Ukrajinaca im je pomogao PETI, a možda i svih pet sudija.

Taj detalj i nepriznat Devićev gol možda je i najjači utisak trećeg kola, jer ponovo smo se setili osmine finala Svetskog prvenstva i Lampardovog nepriznatog gola, zatim ruke Tijerija Anrija… ali se zato sada nadamo da se gospodin Blater zaista uverio da dodatne sudije ne mogu da zamene “sokolovo oko“. Uz dužno poštovanje prema našem sudiji Karadžiću i najboljem ikada – Kolini, kojima se nekako uvek provuče ona “ljudski je grešiti“, ali “bogovski je priznati“, zar ne? – ovo je bio još jedan put kada su arbitri upropastili utakmicu i uticali na konačan ishod.

Ako će se već braniti stav da su i sudije ljudi od “krvi i mesa“ zašto se onda i oni se sačuvaju uvođenjem tehnologije pa da skinu sa sebe toliku odgovornost?! Od takvih odluka zavise raspoloženja, nažalost i izlozi, ulice, trgovi, gradovi, pa čak i smisao života fudboholičara širom sveta. Jedna prosto proširena rečenica “da sudije ne mogu uvek sve da vide“, jednostavno ne može da bude prihvatljiva kompenzacija za neprospavane noći onih koji ni onu uoči utakmice nisu spavali, već samo sanjali.

Ni Baloteli nas nije izneverio, ali tu ne mislim samo na onaj lep pogodak, već i na onaj momenat kada je lajao ka publici, ali sreća da je tu bio Bonući da mu zapuši usta. Runi se vratio i očekivano bio na pravom mestu u pravo vreme, Ibrahimović nas nikako nije razočarao iako se iz nekog razloga od svih zvezda ovog prvenstva, od njega to najviše očekivalo. Ono čime nas je Ibra najviše fascinirao su one desetine dobijenih duela i skokovi Terija, Leskota, Meksesa i ekipe na glavu slobodnim stilom na travu.

I da zaključimo na ovoj polovini puta do Kijeva.

Zvezda grupne faze dakle jeste Luka Modrić i sad se prvi čovek “pevaca/mamuza“ Denijel Levi smeška, jer slobodno može da ošamari 30, pa možda i 40 miliona da zatraži za njega. Posle Modrića, tu su negde Andrea Pirlo i Andres Inijesta i cela Nemačka. Razočarenje je celokupna Holandija i svih pet sudija u meču Ukrajina – Engleska.

Kad sve saberemo i sagledamo iz fudbalskih razloga, pored Hrvata može da nam bude žao što su ispali i Rusi i činjenica da smo ostali bez domaćina.

Ipak, kao državljanin svoje zemlje, dok gledam ovo Evropsko prvenstvo mislima sam takođe i u kvalifikacijama za Mundijal. Crkla komšiji krava ili ne, na tamo nekom poljskom poljančetu, oni zaliha mleka još kako imaju. Dok je kod nas tek farma u nacrtima projekta.

Ovde tek sledi selekcija tima, pa i Saveza. Hteli ili ne hteli da priznamo, ali kada se setimo našeg izdanja protiv istih tih Talijana u odlučujućoj utamici u Beogradu i ovih hrvatskih 1:1 protiv istog tog Pirla i De Rosija, poželimo da i mi ipak krenemo od te himne. Za početak, izabrali smo pravog vođu, za kojeg jedino imamo pravo da verujemo da će već u Brazilu biti naš “Vatreni“. Samo još da pronađe Luk(u) i prave strel(c)e.

A koliko je zaista moćan taj Luka videćete već na jesen kada u tandemu sa Ozilom u dresu Reala bude pravi rival fudbalskoj svetinji Ćavi-Inijesta. Sme neko da se kladi da Murinjo ne propušta ovakve šanse?

P.S. Nagradno pitanje za kraj – sa kojim majstorom je na kraju utakmice razmenio dres?

(Foto: guardian.co.uk, zimbio.com, marca.com)