Koji Mančester pripada Evropi, a koji (još) uvek samo gradu?

Jutros sam prolazio ulicom i čuo svađu dvojice dečaka oko toga čiji je omiljeni fudbalski tim bolji. Stajao sam sa strane da me ne primete i shvatio da pričaju o mančesterskom derbiju. Tada je došao jedan malo stariji, recimo “osmak“ i upitao jednog: “A za koji ti Mančester navijaš?’.

U današnjim novinama svi naslovi posvećeni su mančesterskim klubovima koji se bore za plasman u osminu finala i koji će od njih u tome uspeti.

Mančesterski “crveni“ i “plavi“ jedini su velikani koji traže mesto među top 16, s tim da su oni sa “Old Traforda“ u boljoj poziciji – bodovno, ali i iskustveno.

Ser Aleks Ferguson se propisno poigravao u grupnoj fazi, kao što je to bio slučaj i ranijih godina i iz nekog razloga često do poslednjeg kola nije zagarantovao prvo mesto u grupi.

I ove godine se okliznuo kod kuće protiv Benfike i Bazela, kom večeras gostuje u meču odluke. Benfika i Mančester dele prvo mesto u grupi sa 9 bodova, s tim da Portugalci imaju bolji međusobni duel i u slučaju da pobede Ocelul kod kod kuće biće sigurno prvi. A Junajted ne sme da izgubi i to od Bazela, a po mišljenju mnogih ne bi bio problem ni da mora da pobedi u poslednjem kolu.

Nakon debakla od Sitija (1:6) na svom stadionu, Junajted se polako oporavljao pobeđujući minimalcima i siromašno u odnosu na topovski početak. I sada zavisi samo od sebe. Ser Aleks će izvesti jaku postavu, ali bez povređenog Ćićarita, kog će u napadu zameniti Velbek. U veznom redu nema povređenih Andersona i Kleverlija i suspendovanog Kerika, dok su od defanzivaca roviti samo blizanci – Rafael i Fabio.

Ne bi bilo iznenađujuće da Gigs zaigra u centrali u tandemu sa Flečerom, po bokovima će Nani i Jang, a u napadu Runi i Velbek. U odbrani bi prema svemu sudeći Ferguson bez rizikovanja mogao da stavi četvorku – Džons, Vidić, Ferdinand i Evra.

S druge strane, “plavi“ sa Istlendsa moraju da pobede moćni Bajern Minhen, koji je zagarantovano prvi u grupi, ali i dolazi iz Nemačke. Čak i u slučaju pobede “građanima“ je za prolaz neophodan i kiks Napolija protiv Viljareala, pošto Napolitanci imaju bod više.

Dakle, Siti je u situaciji u kojoj ne bi voleli da budu čak ni Barselona ili Real Madrid. Zanimljivo je kako je Manćini uspeo da napravi takvu atmosferu u javnosti u vezi sa Ligom šampiona, da njegova ekipa uopšte ne oseća pritisak ni imperativ kao što je to slučaj sa ostalim engleskim “starosedeocima“ u ovom takmičenju – Junajtedom, Čelsijem i Arsenalom.

Manćini je čak igrače više čuvao za Premijer ligu gde je odličnim igrama i bodovnom prednošću uspeo da sačuva svoje igrače od pritiska u Ligi šampiona. Ni u jednom trenutku Siti nije potencirao da je Liga šampiona barem blizu na listi prioriteta kao što je domaće prvenstvo. I niko ih ne dira, a baš bi bilo zanimljivo da je obrnuto.

Ukoliko “plavi“ osvoje Premijer ligu i Ligu Evrope (ako se tamo plasiraju kao treći u grupi) biće to istorijska sezona za njih. Veća čak i od onog ishoda u kojoj bi isto osvojili Premijer i ispali u četvrt ili polufinalu Lige šampiona. I s tom namerom igra Manćini i na lukav način je indirektno to nametnuo i javnosti. Na Ostrvu su svi mediji brujali o Junajtedu, a naročito o Čelsiju. Ipak, ni Manćini ne sme da se preda i da ne pokuša da prođe, a daleko od toga da ni ne želi. Ovo je samo vešto pripremljen i adekvatan izgovor u cilju zaštite svog kluba.

Zato mora izaći u najjačoj postavi  sa Hartom na golu, četvorkom ispred – Ričards, Kompani, Leskot, Kliši, dva zadnja vezna – Jaja Ture i Beri, trojkom ispred – Silva, Aguero i Nasri ili Milner i u napadu Džeko. Pa šta bude neka bude, jer imamo rezervni plani i više nego dobar argument na račun iskustva ako ne uspemo.

S druge strane, kao što je rekao Rumenige u skladu sa nacijom koju predstavlja – ipak “možemo da zaradimo 80.000 evra, a i sa tri boda ćemo preskočiti Čelsi po koeficijentu u Ligi šampiona“. U prevodu, nama mentalitet ni karakter ne dopušta da igramo na nerešeno. U skladu sa tim, ovo bi prema takvim najavama mogao da bude velik okršaj i pravi fudbalski spektakl.

Jup Hajnkes ne može da računa samo na Švajnštajgera, a prema nekim najavama i ako je za verovati Nemcima, na klupi će ostati Roben, kog bi mogao da zameni Miler. Na golu će biti Nojer, u odbrani nekoliko opcija, ali vrlo verovatno – Rafinja ili Boateng, Badštuber, Van Bujten i Lam, ispred Timoščuk i Luis Gustavo ili Alaba, trojka ispred – Riberi, Miler i Kros – u napadu Mario Gomez.

Sve u svemu, mogao bi ovo bio mogao da bude zanimljiv dan u Ligi šampiona nakon kog bismo mogli da dobijemo odgovor koji Mančester pripada  Evropi, a koji (još) uvek samo – gradu ili kako se na engleskom kaže – ? Ili neko sumnja da može da bude obrnuto?

Doći će vreme kada će dečaci iz novih generacija igrajući se sa bubamarom na školskom igralištu biti upitani za koga navijaju i kada će odgovor “Mančester“ biti nepotpun. Do tada, “plavi“ za početak moraju da obriju prve maturske brčiće, skinu sa leđa kockaste torbe i nabace onako na jedno rame i krenu u školu u 8.00 sa odvezanim pertlama. Sa ovakvim timom su na pravom putu.

Za dobrobit mančesterskog, ali i evropskog fudbala, red je da im poželimo dobrodošlicu na Stari kontinent, nebitno da li će nastaviti u Prvoj ili Drugoj diviziji, a zanimljivo, i oni kreću da pišu svoju evropsku istoriju u Minhenu – Dobrodošli u svet u kom su “crveni“ još od 6. februara 1958.  .