Alea iacta est! Retrospektiva zanimljivih momenata u večnom gradu.

Tenis –  Kocka je bačena! Teniski turnir u Rimu je dobio svoje pobednike posle osam uzbudljivih dana. Nakon, za mnoge  ne baš prijatne, avanture u Madridu i plave klizave šljake, teniseri i teniserke su protekle nedelje ukrstili svoje rekete na onoj poznatoj, narandžastoj, u glavnom gradu Italije. I čini se da su tu stvari došle na svoje mesto. No, krenimo ispočetka.

Nije se moglo pretpostaviti kako će se teniseri i teniserke snaći u Rimu, budući da je ritam igranja na klasičnoj šljaci prekinut egzibicionizmom organizatora u glavnom gradu Španije. Mnogi su, poput prvog tenisera sveta Novaka Đokovića, osetili veliko olakšanje tek kročivši na standardnu zemljanu podlogu.

Rim je turnir poznat po veoma sporoj šljaci, a na takvoj dobro prolaze fizički najbolje pripremljeni igrači i igračice. Brzina je, pored preciznosti, ovde veoma bitna, pa je poznato da servis ne predstavlja toliko veliko oružje na Italian Openu. U prilog ovome ide i činjenica da su Džon Izner i Miloš Raonić, koji važe za odlične servere, ispali na samom startu. A i broj brejkova na ovoj podlozi je veći, što pokazuje da se servis gemovi teže brane. Duplo manji broj tajbrejkova je odigran na ovom turniru u odnosu na prethodni, gde je servis itekako pravio razliku.

Najprijatnije iznenađenje turnira, na veliku radost domaće publike, svakako je Italijan Andreas Sepi. On je osvajenjem Serbia Opena pokazao da dobro igra na ovoj podlozi, ali je u Rimu zaista eksplodirao i prvo pobedio Istomina, potom top 10 igrača Iznera, i na kraju eliminisao izuzetno agresivnog tenisera Stanislasa Vavrinku. Međutim, u četvrtfinalu je zastao i veoma lako je eliminisan od Rodžera Federera. Da li je bila u pitanju trema, ili ogoroman respekt prema takvom protivniku nije poznato, ali jednostavno Sepi se tu nije snašao. Ipak, domaća publika mora biti zadovoljna učinkom njihovog teniskog broja 1.

Interesentan podatak ove godine jeste ispadanje četvrtog nosioca Endija Mareja u trećem kolu. Britanac nije uspeo da odbrani prošlogodišnje polufinale, gde je izgubio od Novaka Đokovića. Teniski ljubitelji se sigurno sećaju tog sjajnog meča, koji je trajao više od tri sata. Marej je imao izvesne probleme sa povredom leđa na turniru u Barseloni, preskočio je Madrid, ali ni u Rimu nije briljirao. Očigledno je da Endi i dalje ima problem sa psihološkim momentima u meču, često u tom segmentu zakaže i izgubi od mnogo lošije rangiranih tenisera. Saradnja sa Ivanom Lendlom još uvek nije donela opipljive rezultate ovom talentovanom igraču. Ono što on svakako najviše priželjkuje jeste Vimbldon, ali do tada mora da igra još jedan Gren Slem i to na šljaci, na kojoj ove godine nema zapažene rezultate.

Meč kome svakako treba posvetiti posebnu pažnju jeste meč između Novaka Đokovića i Rodžera Federera. Zanimljivo je da je baš na ovom turniru odigran prvi ovogodišnji duel između njih dvojice. Prošle godine do Rolan Garosa, Federer i Đoković su odigrali čak četiri meča. Kako ova godina za Novaka nije jednako dobra kao prethodna, mnogi njegovi navijači su se pribojavali kako će da prođe u ovom okršaju. Sve skeptične Nole je smirio i to pobedom u dva seta. Očigledno je da je Đoković najgladniji pobeda i najmotivisaniji protiv onih koji su ga u prošlosti dobijali u serijama. Sada su se uloge poprilično izjednačile, pa ni Federer ni Nadal više ne potcenjuju kvalitet i snagu srpskog tenisera. Đoković je u ovom meču ponovo probio bekhend Švajcarca, koji ga je veoma dobro služio tokom turnira. Bio je staložen i strpljiv, diktirao je tempo i nije dozvolio Federeru da preuzme kontrolu. Broj neiznuđenih grešaka Novak je sveo na minimum, dok je švajcarski maestro grešio veoma mnogo u odnosu na svoje standarde.  

Novak je pobedom nad Rodžerom dobio šansu da brani titulu. A preko puta, i ove godine, našao mu se kralj šljake Rafael Nadal. Španac je do finala došao impresivno, bez izgubljenog seta, nije oscilirao, igrao je ceo turnir veoma snažno i željno da se revanšira Đokoviću za prošlogodišnji poraz. Redom su padali Florijan Majer, Marsel Granoljers, Tomaš Berdih i David Ferer. Posebno u meču polufinala protiv sunarodnika Ferera, Nadal je odigrao zaista dobar duel, prelomio je u svoju korist strašno dug i uzbudljiv prvi set u tajbrejku, a onda je na terenu postojao samo jedan igrač. Rezultat od 6:0 u drugom setu pokazuje da je Rafa u tim momentima potpuno imao protivnika u šaci. I to je tako, kada Nadal dođe u momentum, onda je zaista nemilosrdan prema onom preko puta. Gem, dva ili tri je sve što protivnik može da dobije. 

A finale za teniske sladokusce pravo uživanje, uz jedan dan odlaganja zbog kiše. Duel br. 32 između Novaka Đokovića i Rafaela Nadala. Španac je uspeo ponovo da uspostavi dominaciju na ovoj podlozi i nakon Monte Karla ponovo pobedi Đokovića u dva seta. Ono što je možda presudilo u Nadalovu korist jesu neiskorišćene brejk lopte koje je imao srpski teniser. Novak bi ranije, u duelima kada je dobijao Rafu, bio korak više u terenu, lopticu je hvatao dosta ranije i to je ono što ga ove godine čini ranjivijim u mečevima sa Špancem, makar na ovoj podlozi. Nadal je sa druge strane, jako dobro spinovao udarce. I kada se kod takvih lopti čini da će da odu u aut, one samo skliznu po liniji i postanu viner ili iznude grešku. I bilo je neizvesno, jer je Novak imao svoje šanse, samo mu je uglavnom falio jedan završni udarac. Kao što je Federer u polufinalu mnogo grešio, tako je Đoković u ovom meču imao duplo više neiznuđenih grešaka od protivnika i to je prevagnulo. Videćemo da li će Nole izvući pouke i dobiti Rafu na njegovom omiljenom turniru u glavnom gradu Francuske, gde Španac ima neverovatan učinak od 45 pobeda i samo jedan poraz.

Važno je podsetiti i na sjajan učinak Janka Tipsarevića u dublu. On je u paru sa Poljakom Lukašom Kubotom stigao do finala, ali ono što je možda pravi kuriozitet oko njih dvojice, jeste da su uspeli da izbace prve nosioce braću Brajan u četvrtfinalu. U finalu su Granoljers i Lopez uspeli da dobiju srpsko – poljski dubl, ali je Tipsi ovo sigurno odličan podstrek za nastavak sezone i predstojeći Gren Slem u Parizu.  

 A u ženskoj konkurenciji pobednica je ista, sjajna Ruskinja Marija Šarapova. Ona je do finalnog okršaja sa Kineskinjom Na Li pobedila Kristinu Mekhejl, Anu Ivanović, Venus Vilijams i Nemicu Angeliku Kerber. Uzbudljivo finale prekidala je kiša, bilo je puno preokreta, ali je Šarapova u trećem setu odlučujući tajbrejk odigrala smirenije i uz malu prednost nad fantastičnom protivnicom, uspela da ponovi prošlogodišnji uspeh. Bitno je pomenuti i odustajanje dve teniserke. Viktorija Azarenka, prva teniserka planete, povukla se sa turnira u trećem kolu zbog povrede. Isto je učinila i Amerikanka Serena Vilijams, koja nije uspela da odigra meč polufinala protiv Na Li.

Kada se podvuče crta, ishod je manje više očekivan. Najbolji su uglavnom i bili u završnici, Nadal je ponovo drugi na svetu, Šarapova je smanjila prednost Azarenke. Sada se čeka samo žreb i drugi Gren Slem može da počne. A u večnom gradu, do sledeće godine, ostaće uspomene na još jedan fantastičan teniski turnir.    

(foto: sports.yahoo.com)