Baštovanstvo je jedan od retkih hobija u kojem podjednako možete uživati dok se njime bavite i u plodovima koje donosi. U kakvim “plodovima” ćete uživati zavisi prvenstveno od toga kakvoj bašti ste spremni da se posvetite. Možda će to biti plodovi u kojima možete uživati u kuhinji, poput začinskog bilja ili povrća. Međutim, pored ukusa, u rezultatima baštovanstva mogu uživati i druga čula, poput vida i mirisa, ako odlučite da se posvetite uzgoju cveća.

Ako baštovanstvno deluje kao hobi koji bi i vas mogao zanimati, predlažemo da nastavite da čitate ovaj tekst. Potrudićemo se da vam ponudimo korisne savete i da vam pomognemo da se brzo i lako što bolje upoznate s baštovanstvom. Naši saveti su prevashodno namenjeni hobi baštovanima, ali će od čitanja koristi imati i iskusni baštovani.

Gde i kako početi sa sadnjom?

Skicirajte mapu sunca

Da li je vaše dvorište u punoj hladovini, delimičnoj hladovini, punom suncu ili kombinaciji? Nema potrebe za pogađanjem. Naučite kako da mapirate ili skicirate dnevni raspored sunca. Uštedećete vreme i novac sadnjom na pravim mestima i naučićete kako da tumačite uputstva.

„Puno sunce“ znači da mesto dobija više od šest sati sunčeve svetlosti svakog dana. Pazite na džepove mraza (udubljenja ili najniži deo vašeg dvorišta) i zabeležite da li vam je potrebna zaštita od vetra.

Rešite se trave

Koristite malč. Postavite oko tri sloja kartona (bez trake i/ili spajalica) da biste kontrolisali travnjak. Zatim dodajte zemlju, kompost ili podignute gredice i počnite sa sadnjom jednogodišnjih i višegodišnjih biljaka.

Vodite dnevnik sadnje

Zabeležite šta ste posadili, gde i kakvi su rezultati. To će olakšati sadnju useva sledeće sezone. Ili fotografišite i nacrtajte mapu gredica i saksija. Proverite regionalne vodiče za sadnju kako biste izbegli neuspele useve.

Unapredite kvalitet zemljišta kompostom

Kompost u dvorištu je jednostavan način da hranite svoju baštu i izgradite organsku materiju. Kvalitetan kompost biće bez biljnih bolesti, semena korova i poljoprivrednih herbicida. Ekološki osvešćeni baštovani izbegavaju tresetnu mahovinu jer tresetišta skladište ugljenik. Kompost, uz malo truda, možete napraviti i sami! 

Testirajte svoje zemljište

Zdravlje zemljišta je važno. Gradsko zemljište ponekad može da sadrži zagađivače poput teških metala (npr. olova, kadmijuma) koji dospevaju u voće i povrće. 

Kako zagađivači ulaze u vašu baštu?

  • Kroz kišu.
  • Vetar prenosi prašinu sa ulice.
  • Emisije vozila (zadnja dvorišta su manje ugrožena od prednjih dvorišta ili bašta kraj ulica).

Kako sprečiti ili smanjiti rizik od kontaminacije zemljišta?

  • Neutralna pH vrednost (6,5 do 7,5) može imobilizovati ili vezati olovo, cink i kadmijum. Mnogi metali su biodostupniji u kiselim zemljištima.
  • Listovi su odlični za malč i pružaju zaštitni pokrivač u jesen i zimu. Pomoći će u izolaciji korena zimi i održavanju površine hladnom leti. Savet je da ipak ne skupljate lišće pored puta.
  • Ne sadite jestivo bilje u krugu od tri metra od zgrada ili prometnih ulica gde je nivo olova najviši.
  • Ne pravite baštenske gredice od hemijski tretiranog drveta poput železničkih pragova ili drveta tretiranog pod pritiskom.

Četiri strategije sadnje

1. „Bez kopanja“

Kopanje može uništiti strukturu zemljišta. Gornjih 10 centimetara zemlje sadrži aktivne mikrobe, crve i još mnogo aktivnih elemenata koji su neophodni za zdravu baštu!

Problemi na koje se može naići u slučaju duboke obrade zemljišta:

  • Razbijanje važnih gljivičnih micelija.
  • Ubijanje crva.
  • Zakopavanje mikroba sa manjom razmenom kiseonika i ugljen-dioksida.
  • Izvođenje semena korova na klijanje.
  • Razbijanje kapilarnog toka vode do korena odozdo.

2. Intenzivno baštovanstvo

Uzgajanje više biljnih vrsta na manjem prostoru je moguće pomoću tehnika intenzivnog baštovanstva:

  • Napravite trajne baštenske gredice kako biste izbegli gaženje.
  • Dodajte puno komposta da biste polako oslobađali hranljive materije, zadržavali vodu i poboljšali zemljište.
  • Mešovita sadnja visokog intenziteta — koristite celu površinu svake gredice.
  • Sukcesije sadnje — rasporedite sadnje kako biste produžili vegetacioni period i nakon žetve prazan prostor zasadite biljkama poput kelja, zelene salate i belog luka.

3. Rotacija useva

Rotacija je način upravljanja plodnošću zemljišta. Rotacija može biti korisna za izbegavanje bolesti korena koje se prenose kroz zemljišta.

Povrću je potreban azot. Lisnato zeleno povrće iz porodice kupusa ima najveće potrebe za azotom. Vrste koje fiksiraju azot (porodica mahunarki) obezbeđuju ovaj hranljivi sastojak drugim biljkama i mikrobima u njihovoj neposrednoj blizini. Prikupljanjem ovakvih informacija, možete obezbediti idealne uslove za rast različitog bilja. Znaćete kada i gde bi trebalo posaditi koju kulturu kako bi se postigli optimalni rezultati. Rotirajte useve koji značajno iscrpljuju hranljive materije iz zemljišta, kao što su beli luk, tikva i paradajz. Kratka rotacija (nekoliko meseci) je potrebna između useva porodice šargarepe kako bi se sprečila pojava šargarepine muve.

Za uspešnu rotaciju useva je neophodno dosta znanja o različitim biljnim kulturama. Ako ste osoba koja stalno nešto čita i upija informacije, ovaj oblik baštovanstva je idealan za vas!

4. Međukultura

Međukultura znači uzgajanje različitih useva u blizini i u isto vreme, kako bi se poboljšali prinosi na malom prostoru. Ako vam klima dozvoljava, sadite zimske useve u letnje zasade.

Saveti stručnjaka:

  • Naizmenično sadite redove rotkvica (rani usev) sa šargarepom.
  • Poređajte jesenje kupusnjače (npr. brokoli, karfiol i kupus) sa krastavcima (sve dok nisu potpuno u senci).
  • Postavite loze kasnozrelih tikvica između zrelih biljaka.
  • Izbegavajte biljke iz iste porodice u istoj grupi.
  • Izaberite biljke sa sličnim potrebama za vodom i različitim korenovim sistemima (kako biste izbegli konkurenciju pod zemljom).
  • Razmotrite kako biljke mogu uticati na pristup sunčevoj svetlosti (npr. pojedine biljke pružaju hlad i ublažavaju mikroklimu za nove sadnice).
  • Kombinujte biljke sa različitim stopama rasta kako se ne bi međusobno ometale u najvažnijim tačkama razvoja.
  • Novopečeni baštovani se uglavnom prijatno iznenade odnosom uloženog truda i vidljivih rezultata. Ostvareni rezultati ih dodatno motivišu da se posvete ovom hobiju i nauče što više o omiljenim biljnim kulturama ili zemljištu na kojem sade.

S druge strane, većina se neprijatno izenandi kada shvati koliko je prostora za skladištenje neophodno za ovaj hobi. Vrlo brzo se “prerastu” garaže i šupe jer je neophodan prostor za skladištenje svih alata, komposta, zemlje, đubriva, semena, rasada… Ulaganje u novu pomoćnu prostoriju predstavlja veliku investiciju, posebno ako niste sigurni u kojoj meri ćete moći da se posvetite svom novom hobiju.

Tu na scenu stupaju kontejneri. Naime, danas je moguć najam kontejnera u željenim dimenzijama i na željeni vremenski period. Na ovaj način ćete osigurati da imate dovoljno mesta za skladištenje robe i opreme. Ukoliko odlučite da je ipak vreme za novi pomoćni objekat, možete prestati da iznajmljujete kontejner. Ako, pak, shvatite da baštovanstvo nije hobi kojem se možete posvetiti, ili jednostavno nemate “zeleni prst”, takođe možete prestati da iznajmljujete kontejner i možete se posvetiti nekom drugom hobiju.