Statistika pokazuje da se samo u Srbiji proizvede 12 miliona tona otpada na godišnjem nivou. Svet generiše neverovatne dve milijarde tona komunalnog čvrstog otpada godišnje, od čega se najmanje 33% ne odlaže na ekološki bezbedan način.

Širom sveta, otpad koji se stvara po osobi dnevno u proseku iznosi 0,74 kilograma, ali se kreće u širokom rasponu, od 0,11 kg do 4,54 kg. Ove alarmantne brojke dovoljan su razlog da se osvestimo i počnemo da razmišljamo „zelenije“.

Svaki pojedinac, porodica i zajednica mogu da daju svoj doprinos da se sačuva životna sredina. Jednostavna prenamena plastičnih i staklenih predmeta u kući ili pronalaženje reciklažnog centra koji vrši otkup sekundarnih sirovina mogu da budu vaši prvi ekološki koraci.

Ako razmišljate o tome da eko navike postanu nova svakodnevica vaše porodice, a niste sigurni odakle da počnete, predlažemo vam nekoliko praktičnih načina. Pročitajte.

Pronađite novu namenu staklenoj, plastičnoj i kartonskoj ambalaži

Prenamena plastičnih i staklenih boca u kući, kao i kartonske ambalaže je verovatno jedan od najboljih i najjednostavnijih koraka do ekološkog domaćinstva. Primera radi, prazne plastične flaše od sokova mogu da posluže kao sejalica za cveće i začinsko bilje. Dovoljno je da praznu bocu od 2l dobro operete, isečete gornje dve trećine i dobijete saksiju za višekratnu upotrebu. 

Prazne staklene i plastične tegle i činije su odlično rešenje za skladištenje u kuhinji. Mogu se koristiti i kao posude za mešanje za marinadu ili preliv za salatu. Kartonske kutije od cipela mogu poslužiti za odlaganje sitnica kao što je nakit, toaletne potrepštine ili čak dečje igračke.

Odredite fioku za odlaganje plastičnih kesa

Svima nam se događa da zaboravimo platneni ceger kad krenemo u nabavku, pa ponovo na kasi kupimo novi plastičnu kesu. Premda su namenjene za jednokratnu upotrebu, to nije razlog da ih koristimo samo jednom i bacimo. Umesto toga, uvek možemo da odredimo fioku za odlaganje onih kesa koje ćemo ponovo upotrebiti. 

Ne moramo nužno koristiti kesu za novu kupovinu, ali može uvek poslužiti kao podloga za korpu za otpatke u kupatilu ili dečjoj sobi. Kese mogu da budu i sjajno „pomagalo“ u kuhinji dok pripremate ukusna jela. Ako želite da piletinu ili ribu potpuno prekrijete prezlama ili začinskim premazom, možete sve zajedno ubaciti u kseu, protresti (ili protrljati) dok svaki milimetar mesa ne bude pokriven!

Ponovo upotrebite novine i časopise

Ako ste jedan od retkih ljudi koji i dalje čitaju dnevne novine u štampanom obliku, imajte na umu da postoji nekoliko načina da ponovo upotrebite sve časopise kad ih pročitate. Mastan papir magazina može da posluži kao papir za pakovanje keramike, pa čak i kao papir za umotavanje poklona. 

Dnevna štampa je sjajno pomoćno sredstvo za čišćenje, naročito kada je reč o glancanju prozora. Jednostavno umočite zgužvane novine u vodu pomešanu sa malo belog sirćeta i očistite prozore u trenu, bez štetnih hemikalija.

Opremite umetnike iz okoline kreativnim materijalima

Možda u komšiluku imate penzionere koji se u slobodno vreme bave kolažiranjem ili imaju neki drugi kreativan hobi? Ili pak u porodici imate nadarene umetnike amatere – bilo da je reč o vašem sinu školarcu ili suprugi koja je zavolela dekupaž tehniku?

U svakom slučaju, sasvim je sigurno da možete obezbediti zalihe od recikliranih materijala iz svog doma. Školskoj deci su često potrebni predmeti kao što su gumene trake ili kartonske tube od papirnih ubrusa za umetničke projekte. „Ozbiljniji“ umetnici mogu da koriste bilo šta, od starih uređaja preko boca i kutija i raznoraznih traka. Zamislite, ne samo da ćete učiniti nešto dobro za planetu, već recikliranjem možete da ulepšate svet nekim novim umetničkim delom!

Pretvorite stare posteljine i odeću u krpe za čišćenje

Stari tekstil kao što su čaršavi, peškiri i pamučne košulje mogu se lako pretvoriti u krpe za čišćenje. Prilikom sledećeg sezonsko sređivanja garderobera izdvojite gomilu odeće koju više nećete nositi i jednostavno isecite na pravougaonike oštrim makazama. Umesto da završe u nekom kontejneru, stara posteljina, majice i košulje mogu da budu korisno pomagalo za održavanje vašeg doma. Čuvajte „nove krpe“ zajedno sa sredstvima za čišćenje i biće spremne za sledeće prolećno čišćenje.

Potražite reciklažni centar u gradu ili okolini

Nekim predmetima iz domaćinstva verovatno nekad nećete moći da nađete prenamenu. Međutim, umesto da jednostavno bacite u kontejner, proverite da li nešto od toga možete odneti u reciklažni centar. Postoje firme koje se bave otkupom i reciklažom metalnog otpada, pa se dobro raspitajte da li neko takvo preduzeće postoji u vašem gradu (primera radi, otkup sekundarnih sirovina Smederevo, Beograd, Novi Sad, Sombor itd.).

U pojedinim reciklažnim centrima možete uz novčanu naknadu dobiti i demontažu, sečenje i odnošenje starih mašina, mehanizacije, rashodovanih vozila, hala. Kada sledeći put sređujete podrum ili garažu pogledajte dobro da li još čuvate stare gusane radijatore, neispravan klima uređaj ili imate gomilu neupotrebljiih bakarnih kablova, elektromotore, lim, gvožđe. Svih ovih sirovina se možete rešiti i osloboditi svoj prostor. U reciklažnom centru se najpre klasira otpad, a potom predaje livnicama za dalje tretiranje. Tako od metala koji je stvarao nepotreban nered u vašem domu/garaži nastaje koristan građevinski materijal za puteve, železnice, infrastrukturu, vozila, limenke, električne uređaje i tako dalje. 

Prema tome, recikliranjem doprinosimo ne samo ekologiji, već i privredi i ekonomiji – kada se otpadni metali koriste u savremenoj proizvodnji, to neosporno utiče na ekonomsku održivost industrije i smanjuje trošenje prirodnih energetskih resursa.

Dakle, koliko god vam se činilo jednostavno i zanemarljivo, svaki od ovih koraka i novih eko navika u domaćinstvu značajno mogu pomoći da naša životna sredina manje bude zagađena.