Sport, odnosno fizička aktivnost predstavlja veoma važan faktor svakodnevnog života i čini neodvojiv aspekt telesnog, ali i psihičkog razvoja pojedinca. Fizička aktivnost pozitivno utiče na usvajanje zdravog načina života, dok istovremeno unapređuje zdravlje i kvalitet života pojedinaca, ali i čitavog kolektiva.
Savremen način života koji često primorava ljude da zanemari bazične potrebe organizma za vežbanjem i zdravom ishranom utiče na povećanje umora i preopterećenosti. Zdravstvene tegobe i smetnje usled fizičke neaktivnosti postaju moderna boljka od koje pati sve veći broj ljudi. Upravo zbog toga je važno da se pristup promeni, te da se vežbanjem i upražnjavanjem fizičke aktivnosti telo dovede u optimalno stanje.
U nastavku teksta saznajte kako sport utiče na zdravlje i koji su pozitivni aspekti fizičke aktivnosti na zdravlje.
Sport i zdravlje – neraskidiva veza koja postoji oduvek
Sport i zdravlje čine dve strane iste medalje. Sport je vredna i neophodna dopuna zdravlju kao načinu života kog odlikuje stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja. Redovna fizička, odnosno sportska aktivnost predstavlja jedan od ključnih faktora za vođenje kvalitetnog i zdravog načina života.
Kada je u pitanju uticaj sporta na zdravlje, redovna telesna aktivnost produžava očekivano trajanje života, smanjuje rizik za dobijanje hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su bolesti srca i krvnih sudova, ali i šećerna bolest, kao i maligne bolesti i brojne druge. Pored toga, uticaj sporta na zdravlje je vidljiv i u fizičkoj spremi, odnosno procentu telesnih masti i mišićnoj masi osobe koja se bavi sportom.
Sport i zdravlje i veza koja postoji između ove dve sfere prepoznala je i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) koja je 2004. godine donela dokument o Globalnoj strategiji zdrave ishrane, telesne aktivnosti i zdravlja. Takođe, ista organizacija je donela i Rezoluciju o promociji zdravlja i zdravog stila života, pa je tako vidljiv institucionalni okvir koji prepoznaje značaj i međusobnu važnost koji sport i zdravlje imaju.
Pozitivni aspekti sporta na zdravstveno stanje ljudi
Pozitivni aspekti sporta ogledaju se u brojnim benefitima koje fizička aktivnost pruža po zdravlje organizma. Tokom bavljenja sportom, odnosno ukoliko osoba trenira, srce može crpeti više krvi, a pozitivni aspekti sporta odnose se i na smanjen nivo holesterola u krvi, kao i na regulisanu vrednost triglicerida. Pored toga, sport i fizička aktivnost pomažu u prevenciji pojave staračkog dijabetesa, tipa II.
Pored sporta, ishrana u velikoj meri pomaže kada je u pitanju dobro funkcionisanje krvnih sudova i rasterećen osećaj u toku dana, pa tako na primer kakao arriba nacional iz Ekvadora u ishrani deluje kao snažan antioksidans koji učestvuje u regulisanju nivoa šećera i holesterola u organizmu, kao i u pospešivanju koncentracije. Takođe, kakao je poznat kao biljka koja organizam čuva od slobodnih radikala i deluje kao dobar afrodizijak.
Zdravlje i sport idu ruku pod ruku i tokom samog procesa starenja, odnosno utiču na zaustavljanje istog, slično kao što na starenje utiču kreme i serumi protiv bora. Bavljenje sportom pročišćava telo od toksina, pa tako i koža postaje zategnutija, svežija i blistavija, dok se pozitivni aspekti sporta reflektuju i kada je u pitanju izbegavanje osteoporoze, odnosno oboljenje kostiju.
Pored navedenog, zdravlje i sport su međusobno kompatibilni jer se upražnjavanjem fizičkih aktivnosti i bavljenjem sportom uklanja stres, popravlja kvalitet sna i dolazi do poboljšanja koncentracije kod ljudi. Trening ima i regenerativan uticaj na organizam jer pomaže umornom telu da se napuni energijom i dobije nov elan.
Kako fizička aktivnost utiče na zdravlje i razvoj ljudi
Brojna istraživanja pokazala su kako bavljenje sportom od malih nogu održava takvu naviku kod dece tokom odrastanja, pa ona godinama nastavljaju da upražnjavaju fizičke aktivnosti koje im pomažu u pravilnom psiho-fizičkom razvoju i daljem napretku na svim životnim poljima.
Sport kod dece utiče na razvijanje zdravih navika u ishrani, discipline, većeg stepena socijalizacije u društvu, pa je tako važno napomenuti da treniranje i bavljenje sportom ne utiče samo na fizičko zdravlje, već i na sve druge oblasti zdravlja, uključujući i mentalno zdravlje.
Redovno aerobno vežbanje povećava nivo dopamina i serotonina u mozgu, dok istovremeno utiče i na lučenje endorfina, koji utiču na poboljšanje zadovoljstva i na povećanje raspoloženja i energije u organizmu. Pored toga, vežbanje poboljšava sposobnost uma da izdrži svakodnevne stresove i nevolje, dok kod žena ublažava simptome predmenstrualnog sindroma i depresije.
Mentalno zdravlje i uticaj fizičke aktivnosti
Treniranje ublažava napade panike i povećava mentalnu jasnoću i efikasnost u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Takođe, poboljšava kognitivno funkcionisanje, naročito u srednjem i starijem starosnom dobu, dok kod dece pozitivno utiče na kreativnost, učenje i bolje rasuđivanje.
Samopouzdanje i entuzijazam za životom je pojačano izražen kod osoba koje se bave sportom, a veći stepen socijalizacije smanjuje usamljenost kod ljudi i čuva mentalno zdravlje osoba koja pate od depresije i drugih psiho-socijalnih poremećaja. Pored toga, vežbanjem se dostiže ideal zdravog života koji kao krajnji cilj ima sreću i zadovoljstvo.
Zdravlje i sport zajedno postoje oduvek, pa je tako još Aristotel govorio o značaju fizičke aktivnosti po zdravlje ljudi. Takav odnos se do danas samo razvijao, a usled nepovoljnih okolnosti i stresa koji prati savremen način života, zdravlje i sport su postali još esencijalniji deo dugovečnog i kvalitetnog života.