Bol u kolenu koji traje duži vremenski period, neprekidno, ili sa kraćim pauzama, praćen otokom i osetljivošću na dodir karakteriše se kao hronično oboljenje, i bez izuzetka zahteva lečenje.

Lekarski pregledi su poželjni i kada se radi o akutnom bolu, onom koji nastaje kao posledica neke nezgode, i koji ne prođe u roku od tri do pet dana. Hronični bol, pak nije vezan za traumu, već je, gotovo bez izuzetka, posledica nekoliko stanja ili ozbiljnijeg uzroka. 

Simptomi hroničnog bola koji upozoravaju na obavezan lekarski pregled su:

  • konstantan bol
  • oštar bol uz pucketanje u kolenu tokom kretanja
  • bol sa zadnje strane kolena
  • osećaj goruće nelagodnosti
  • otok i bol prilikom dodira

Specifični simptomi i kategorizacija bolesti

Uzroci bola u kolenu manifestuju se specifičnim simptomima koji mogu uputiti lekara na dalji tok postavljanja prave dijagnoze. 

Po osnovu svojih specifičnosti uzroci mogu biti:

  • Gonoartoza – manifestuje se bolom i ukočenošću zgloba kolena, otokom, i češće se javlja kod starijih ljudi
  • artitis i bursitis – za specifičnost imaju toplo i crveno koleno i najčešće ih imaju osobe na antikoagulantnoj terapiji
  • gift i infekcija za posledicu imaju bol koji nastaje naglo, a javlja se otok i crvenilo.

Svaki od ovih, ali brojnih drugih, individualno iskazanih posledica, upućuje na potrebu specijalističkih pregleda. Od dijagnostičkih testova lekari će zahtevati da se uradi analiza krvi, a posle obaveznog fizičkog pregleda, pacijent se, po potrebi, upućuje na rendgen, CR, MRI, ili druge vrste testova.

Uzroci hroničnog bola u kolenu

Stanja koja se kategorišu kao bolest, odnosno fizičke promene, ali i određeni uslovi mogu izazvati bolove, i to kako prilikom hodanja, tako i mirovanja, a među najčešćim su:

  • Bekerova cista – predstavlja nakupljanje tečnosti koja podmazuje zglob iza kolena (sinovijalna tečnost)
  • Reumatodni artitis, koji se smatra najčešćim obolenjem kolena, ali i zglobova uopše i predstavlja hronični autoimuni inflamatorni poremećaj čija je posledica bolno oticanje a tokom vremena i deformaciju zglobova kao i nekrozu kostiju
  • Bursitis – praktično predstavlja upalu koja se izaziva povredom ili prekomernom eksploatacijom kolena
  • Tendinitis – je izrazita bol u prednjem delu kolena koja se naročito pogoršava penjanjem uz stepenice ili hodanjem uz nagib
  • Hondromalacia patella je oštećenje zglobne hrskavice
  • Giht predstavlja artitis izazvan skupljanjem mokraćne kiseline
  • Osteosarkom i drugi tumori kostiju

Traume koje mogu izazvati hroničan bol kolena su:

  • Meniskus predstavlja pucanje jedne, ili više hrskavica u kolenu
  • Pocepani ligament je kidanje jednog od četiri ligamenta u kolenu, a praksa je pokazala da se najčešće povređuje prednji ukršteni ligament
  • iščašenje čašice kolena

Rizične grupe i stanja

Jednom, ili nekoliko puta zalečena povreda tokom života može biti faktor rizika za svaku narednu, ali i okidač za pojavu nekog od ozbiljnih obolenja. Ovo se posebno odnosi na sportiste i rekreativce, i nije mali broj sportista koji odustaju od profesionalnih takmičenja baš zbog ovakvih stanja. 

Ulazak u zrelo životno doba, zamor kostiju, mišića i ligamenata, te gubljenje elastičnosti tkiva sa godinama života takođe predstavalja rizik za pojavu hroničnog bola. Gojaznost je veliki problem budući da na jedan kilogram telesne težine zglob kolena trpi četiri puta veći pritisak tokom kretanja.

Posebni faktori rizika

Prekomerna eksploatacija kolena, u vidu napornih fizičkih aktivnosti, naročito ako se obavljaju bez prethodnih priprema i treninga mogu izazvati bolove usled upala, kidanja ligamenata i slično.

Iščašenja, uganuća i istezanje mišića prilikom povreda sa malim procentom izuzetaka faktor su nastanka hroničnog bola. U ovu grupu faktora spadaju i nepravilo istezanje mišića, naglo hlađenje nakon fizičke aktivnosti, kao i neadekvatno zagrevanje zglobova i mišića pre intenzivne aktivnosti. 

Infekcije zglobova su siguran izvor hroničnog bola, kao i povrede strukture zglobova koje mogu izazvati ozbiljnije probleme ako se pravovremeno ne pristupi lečenju.

Lečenje hroničnih bolova

Za neke hronične bolove koji su posledica određenih stanja kao što su osteoartitis, reumatoidni artitis ne postoji trajno izlečenja već samo terapije za ublažavanje bola i održavanje kondicije organizma, naročito obolelog kolena. Postavljanje dijagnoze je prvi korak u lečenju, i nakon prikupljanja nalaza odgovarajućim specijalističkim testovima, po preporuci lekara, određuje se terapija. 

Terapije su najčešće medikamentozne za sva stanja, a lekar će se, uz njih, odlučiti za još neku od terapija: fizikalnu, po potrebi i terapiju injekcijama. Ukoliko se procenjuje da stanje ne može biti bolje bez hirurške intervencije, nakon operacije jako je bitno pratiti postoperativna uputstva o ponašanju i tretmanima za brži povratak uobičajenim životnim aktivnostima.

Preventive aktivnosti

Za deo hroničnih bolova koje mogu biti posledica trauma, ili rizičnih aktivnosti, potrebno je pozabaviti se preventivom. Na prvom mestu je vođenje računa o telesnoj težini, a imperativnim se smatra dovođenje težine u optimalno stanje.

U preventivne aktivnosti spadaju i:

  • obavezno zagrevanje pre početka fizičke aktivnosti, naročito ako se radi o sportu, rekreaciji ili izlaganju bilo kakvim težim fizičkim naporima
  • lagano hodanje uz i niz uspon radi sticanja kondicije zglobova, pre ne trčanje
  • optimalno menjanje obuće, posebno sportskih patika, ako se osoba bavi sportom ili intezivnom aktivnošću radi održavanja odgovarajuće potpore
  • korišćenje umetaka za obuću koji osiguravaju ne samo potporu nego i pomažu pravilnom hodu radi smanjena pritiska na kolena
  • voditi računa o podlozi i tempu kretanja istim radi sprečavanja povreda ali i pritiska na koleno.