Bor je meko drvo koje je lako prepoznatljivo po smeđim čvorovima, glatkoj spoljašnosti i relativno ravnim vlaknima. Ako ste dete devedesetih, moguće je da ste u svojoj sobi imali komodu od borovine, koja je delovala pomalo jeftino, ali je sigurno obeležila vaše detinjstvo.
Međutim, danas se ovo drvo vraća u modu kada je uređenje prostora u pitanju, i to ne kao jeftina opcija nego kao trend koji je zaludeo mnoge.
U prilog ovoj tvrdnji govori i činjenica da su pretrage na Guglu za ovo pristupačno drvo dostigle porast od preko 5.000% globalno u poslednjim mesecima. Prodavnice polovnog nameštaja takođe beleže porast prodaje komada od borovog drveta, negde čak i do 500%! Instagram je preplavljen različitim fotografijama nameštaja sačinjenog od borovine, a posebno se ističu okrugli sto i stolice Rajnera Daumilera, kao i baštenska fotelja “Peace”, izrađena od finskog bora, delo britanske dizajnerke nameštaja Fej Tugud.
Bor se vraća na velika vrata
U poslednje vreme, na ceni je tradicionalni bor, poput onog koji se u velikoj meri koristio u viktorijanskim kućama. Antikvarnice beleže ogroman rast potražnje za polovnim nameštajem od borovine. Primera radi, stolica Uto, delo švedskog arhitekte i dizajnera Aksela Einara Hjorta i pravi klasik koji se proizvodio samo do 1938. godine, danas može dostići cenu i do 6.400 dolara!
Upravo radovi Aksela Einara Hjorta, s početka dvadesetog veka, glavni su “krivac” za nastalu “boromaniju”. U pitanju su glomazni komadi, koji možda nisu svima lepi na prvi pogled, ali su svakako zanimljivi i savršeno se uklapaju u enterijer.
Smatra se da je bor svrgnuo s trona omiljeno drvo iz sredine veka – tikovinu. Naprosto, došlo je do zasićenja i ljudi su spremni za “novo drvo u životu”. Međutim, borovina nije nikada potpuno izašla iz mode. Naime, još sedamdesetih godina prošlog veka su se brojni dizajneri birali upravo bor za izradu skulpturalnog nameštaja koji se igrao oblikom i proporcijama.
Pored nameštaja, borovina se sve više koristi i za izradu panela, uključujući tu i okvire za vrata i prozore, kuhinje i ukrasne elemente. Postaje omiljen zbog karakterističnog tona, teksture, pa čak i čvorova.
Nameštaj od borovine omogućava da na pristupačan način u svoj dom unesete prirodan osećaj ili čak i malo rustike. Bor je i održiviji od mnogih drugih materijala. Raste relativno brzo, a nudi praktičnost u obradi, te daje toplinu i karakter svakom prostoru. Pojedini čak tvrde da je bor bolji što više ima čvorova, jer mu to daje poseban šmek.
Kako uključiti bor u različite enterijere?
Imajte na umu da postoji više različitih vrsta bora, poput šećernog ili belog zapadnog bora. Takođe, završna obrada će rezultirati drugačijim izgledom finalnog proizvoda. Primera radi, završna obrada može biti prirodna, ali su dostupni i različiti tretmani, poput tretmana poliuretanom, za postizanje visokog sjaja, ili premazivanja razblaženom bojom.
Bor nije rezervisan ni samo za nameštaj. Ovo drvo je toplo i meko, ali izdržljivo. Upravo to ga čini odličnom opcijom za podne daske, daleko jeftinijom od tvrdog drveta, poput hrasta. Odlična ideja je i stepenište izrađeno od borovine, koje će svakom domu dati poseban karakter.
Kako se održava nameštaj izrađen od bora?
Na prvom mestu je prevencija nakupljanja vlage. Redovno bi trebalo brisati i uklanjati prašinu, a za to koristiti mekanu krpu umočenu u neutralno sredstvo za čišćenje. Nameštaj se čisti duž teksture drveta. Trebalo bi izbegavati i direktnu izloženost suncu, budući da svetlost i toplota mogu izbledeti i isušiti drvo i tako dolazi do pucanja. Iz sličnog razloga, nameštaj izrađen od borovog drveta ne bi trebalo držati previše blizu radijatora. Površinu nameštaja je moguće i premazati voskom, kako bi se zadržao sjaj borovog drveta. Trudite se da oštri i tvrdi predmeti ne izgrebu površinu, a izbegavajte i kontakt nameštaja s korozivnim sredstvima, poput alkohola ili acetona.
Nameštaj od borovine sadrži manju količinu borovog ulja, pa se za temeljno i dubinsko čišćenje može koristiti takozvano alkalno pranje. Koristi se 8-10% vodenog rastova natrijum karbonata ili 4-6% rastvora kaustične sode, radi saponifikacije ulja (ulje reaguje s alkalijama i stvara se sapun i glicerin). Za čišćenje se može upotrebiti sunđer ili četka namočena u vruću vodu (40-50 stepeni). Ovom metodom se mogu ukloniti i tvrdokorne fleke sa nameštaja od borovine. Za izrazito uporne fleke mogu se koristiti pasta za zube ili mešavina ulja i pepela.
Ukoliko niste sigurni kako da sami očistite nameštaj, obratite se stručnjacima. U suprotnom, rizikujete oštećenja površine nameštaja, koje je kasnije teško sanirati. Drvo može izgubiti sjaj, a mogu se javiti i pukotine usled isušivanja drveta.